Ispitivanje istezanjem 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 33 | Nivo: Poljoprivredni Novi Sad

SADRŽAJ 1.0. 2.0. 3.0. 4.0. UVOD .........................................................................................................3 CILJ RADA .................................................................................................4 PREGLED IZ LITERATURE .......................................................................5 MEHANIČKE OSOBINE MATERIJALA .....................................................6 4.1. 4.2. STRUKTURA MATERIJALA.............................................................6 STATIČKA OTPORNOST MATERIJALA ........................................ 6 4.2.1. VRSTE OPTEREĆENJA ..................................................... 6 4.2.2. VEZA IZMEDJU NAPONA I DEFORMACIJA KRUTIH TELA PRI STATIČKOM OPTEREĆENJU.....................................................................7 HUKOV ZAKON ................................................................................9
4.3. 5.0.
NEMETALI..................................................................................................11 5.1. GUMA...............................................................................................11 5.1.1. OSOBINE GUME...................................................................12 5.1.2. VRSTE GUMA....................................................................... 13 PLASTIČNE MASE...........................................................................13 5.2.1. POLIPROPILEN.....................................................................15
5.2 6.0.
ISPITIVANJE ISTEZANJEM........................................................................16 6.1. EPRUVETE ZA ISPITIVANJE ..........................................................17 6.2. 6.3. 6.4. 6.5. KARAKTERISTIKE OTPORNOSTI MATERIJALA ...........................18 KARAKTERISTIKE PLASTIČNOSTI MATERIJALA .........................18 VRSTE PRELOMA ............................................................................19 SISTEM SPIEDER 8 .........................................................................19
7.0. 8.0. 9.0.
ISPITIVANJE ...............................................................................................21 GRAFIČKA DOKUMENTACIJA – PRILOG ..................................................29 ZAKLJUČAK ................................................................................................32
10.0. LITERATURA ...............................................................................................33
Davor Marinkovi}
Merenje sila i izdu`enja na primeru kidalice
Novi Sad, 2007
POLJOPRIVREDNI FAKULTET NOVI SAD
ODR@AVANJE POLJOPRIVREDNE TEHNIKE
Strana 3 od 33
1.0.
UVOD
Kruto telo je mehanički objekt u klasičnoj mehanici, ono je definisano kao čvrsto telo kod koga usled delovanja spoljnih sila ne dolazi do promene rastojanja između njegove dve proizvoljne tačke. Realna čvrsta tela su deformabilna. Pod dejstvom spoljnih sila, ili nekih drugih uticaja, ona menjaju svoj oblik i zapreminu. Poznato je da čvrsta tela istog oblika, pod dejstvom istog sistema sila, imaju različitu deformaciju ako su sačinjena od različitih materijala. Kod nekih materijala ukupna deformacija se obavi u veoma kratkom vremenu, skoro trenutno, dok se kod drugih deformacija uvećava tokom vremena. Nakon uklanjanja sila može se dogoditi da telo u potpunosti zauzme svoj prvobitni oblik i zapreminu, ili da ostane trajno u konačno deformisanom obliku ili u nekom obliku između tog i ne deformisanog. Kod nekih materijala potpuni ili delimični povratak tela na prvobitni oblik i zapreminu nastaje trenutno, a kod nekih se ovaj proces ostvaruje tokom vremena. Ovim međutim nisu obuhvaćene osobine čvrstih tela koje ona pokazuju prilikom opterećenja i rasterećenja ili usled delovanja nekih drugih uticaja. Ovo delimično navođenje je učinjeno samo da bi se ukazalo na njihovu raznovrsnost. Mehaničke osobine materijala opisuju karakter deformacije tela prilikom optereenja i njegovo ponašanje nakon rasterćenja. Ove osobine materijala se utvrđuju eksperimentima. U tehnici se uglavnom koriste materijali čije se mehaničke osobine, sa dovoljnom tačnošću, mogu predstaviti jednim idealnim materijalom koji ima osobinu linearne elastičnosti. Teorija elastičnosti je jedna od naučnih disciplina u kojoj se uspostavljaju veze između spoljnih sila i oblika tela koje je od linearno elastičnog materijala, sa jedne strane, i sa naprezanjima u tom telu i njegovom deformacijom sa druge strane. Teorija elastičnosti je zasnovana na zakonima mehanike. U Otpornosti materijala takođe se uspostavljaju veze između spoljnih sila i oblika tela koji su uglavnom od linearno elastičnog materijala sa naprezanjima u telu i njegovim deformacijama. To je tehnička disciplina u kojoj se za rešavanje zadataka tehničke prakse uvode određene predpostavke, a to su rezultati već dobijeni u teoriji elastičnosti ili saznanja stečena i proverena iskustvom .

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]